Устав не сме да се мења уколико то није у интересу Србије, никакви притисци са стране нити евроинтеграције не треба да буду изговор. Садашњи Устав гарантује опстанак Косова и Метохије унутар Србије и државни суверенитет наше земље, што је у овом тренутку најважније. О било каквој могућности промене Устава може да одлучује искључиво народ на референдуму.

Сви грађани у Србији, без обзира на њихову националну и верску припадности морају да имају иста права и обавезе. Држава мора да заступа и штити интересе свих људи који живе у нашој земљи. Нико не сме да буде жртва прогона и тортуре само зато што се на било који начин разликује од других или има другачије политичке ставове.

Нико не сме да буде изнад закона и да злоупотребљава своју политичку или економску моћ како би кршио закон. Закон мора да буде једнак за све, било да су у питању појединци, друштвене групе или политичке странке. Једино правна држава може да обезбеди просперитет Србије у сваком смислу, од њеног демократског и политичког напретка, прилива страних инвестиција, економског развоја, поштовања основних људских права и спречавања криминала и  корупције.

Никада и ни под којима условима, укључујући и условљавање чланства Србије у ЕУ, Србија не сме признати противправно и једнострано пролашење независности Косова. Устав Републике Србије и Резолуција 1244 гарантују суверинитет и територијални интегритет наше земље, у чијем саставу се налази и јужна српска покрајина. КиМ је увек било и биће саставни део Србије, а највећи приоритет наше државе је обезбеђивање политичких и економских услова за опстанак српског народа на том простору и заштита српске имовине.

Очување изворног слова Дејтонског споразума и просперитет Републике Српске један је од главних националних интереса наше земље. Србија по Уставу има обавезу да брине о српском народу у БиХ, да штити њихова права и залаже се за очување националног идентитета, јер је то гарант опстанка Срба на том простору. Сарадња Србије и Републике Српске мора убудуће да буде још више интезивирана, посебно у ситуацијама када је одбрана националних интереса у питању. Србија и Српска морају максимално да користе све оно што им, на плану
повезивања, омогућава Споразум о специјалним паралелним везама.

Све локалне самоуправе у Србији морају да имају максимална овлашћења и што већу самосталност у раду, како би могле да створе самоодрживи систем. На тај начин ће општине повећати своје буџете и биће спремне да финасирају инфраструктурне и развојне пројекте, ангажујући властите људске ресурсе. Јединице локалне самоуправе ће децентрализацијом власти ојачати своје привредне, образовне и културне потенцијале. Изградњом квалитетне саобраћајне и енергетске инфраструктуре, постаће атрактивне за нове инвестиције, стварање нових индустријских зона и већи привредни развој.

Наши сународници у Црној Гори изложени су деценијском угрожавању националног идентитета, немају никаква права нити могу да учествују у власти, иако су најбројнија мањина у тој земљи. Иако се третирају као национална мањина, Срби у Црној Гори су изложени идентитеском геноциду, не признаје им се ни језик нити порекло. Обесправљени и на удару црногорског режима не могу да развијају свој национални идентитет и културу и представљају најугроженију мањину у целој Европи. Држава Србија мора да изрази искрену бригу за свој народ у суседној Црној Гори и да утиче на режим у тој држави да се српском народу обезбеде сва загарантована права која уживају и остале националне мањине.

Српском народу у региону и дијаспори мора да се пружи подршка ради заштите и очувања националног идентитета. Због тога је неопходно јачати везе између матице и српског народа који живи у ближој или даљој дијаспори. Они се морају осећати као припадници српског народа и морају Србију доживаљавати као своју државу. Како би то било и могуће, неопходно је да се свим Србима који живе ван матичне земље омогући пуно учешће у одлучивању и да онима који немају српски пасош по хитном поступку доделити држављанство Србије, укључујући активно и пасивно бирачко право.

Свим Србима у свету који Србију сматрају својом матичном државом потребно је омогућити гласачко право на председничким, парламентарним и локалним изборима, тако што би Срби у региону били једна посебна изборна јединица а сви остали Срби у свету друга. Додатна мотивација за учешће наших грађана у изборном процесу било би увођење могућности за гласање путем поште и/или Интернета. Давањем права свим Србима и свим држављанима Србије, ма где живели, да могу да учествују у избору председника државе и народних представника у Скупштини Србије, држава би показала искрену бригу према свим својим грађанима, сународницима и свима онима који Србију сматрају својом државом.

Корупција и криминал су један од водећих проблема српског друштва који коче политички и економски напредак Србије, због чега су сузбијање свих облика криминалитета и злоупотреба најважнији задатак у Србији. Посебно је осетљива и алармантна спрега државног врха са криминалним групама и појединцима који користе политичке везе како би присвојили државну имовину и претворили их у приватну.
Сви државни функционери имају одговорност да штите јавни интерес и државну имовину, а уколико то не чине морају кривично да одговарају и да буду процесуирани по хитном поступку како се не би дешавало да све што је вредно буде отуђено а Србија опљачкана и уништена.

Сарадња са другим земљама мора да буде заснована на очувању националних, политичких и економских интереса Србије и њених грађана. Са свим државама у свету би требало да се одржавају коректни и пријатељски односи уколико оне поштују и уважавају нашу земљу. Без обзира да ли се ради о земљама Европске Уније, Америци, Кини, Русији или некој другој земљи, важиће исто правило – Србија и њени реални инетереси су на првом месту.

Крајње је време да Србија покаже доследност у својој спољној политици, да се одговорно понаша према својим грађанима и да стане у њихову заштиту. Бројна условљавања и уцене не смеју да буду разлог да Србија поклекне. Свим државама мора да стави до знања да неће никоме дозволити да је понижава. Истом мером треба узвратити и искористити сва дипломатска средства како би се послала јасна порука да ће Србија имати идентичан однос према другим земљама какав оне буду имале према њој.

Европа ДА, Европска унија НЕ МОРА. Чланство у ЕУ није главни приоритет Србије, с обзиром на кризу коју Унија доживљава у последњих неколико година. Наша држава неће доживети велики економски просперитет уласком у Европску унију. Ми морамо да сарађујемо са свим земљама, чланицама ЕУ, и политички и економски, али не морамо да постанемо део ЕУ. Још увек се не назире тачан датум приступа нити је извесно колико ћемо још чекати да постанемо пуноправни члан. О чланству Србије у ЕУ не смеју да одлучује власт и поједници већ искључиво народ на референдуму. Ми смо за Европу у смислу регионализације, без мењања постојећих државних граница, али уз већа овлашћења и могућности које би регије добиле на јединственом европском тржишту. Било би потребно дефинисати нови правни оквир у коме би регије постале ослонац будуће сарадње и у коме би се уважавале специфичности појединих регија.

Србија своју спољну политику мора да базира на војној неутралности, тако што се неће сврставати уз војне блокове, а о евентуалном уласку коју војну организацију у свету, може да одлучи искључиво народ на референдуму. С друге стране Србија ће активно учествовати у борби против тероризма и одржавању
глобалне безбедности.

Русија је, уз Кину, једини велики искрени пријатељ Србије у свету, што се показало и кроз историју. Везују нас дуготрајни политички и економски интереси. Руска Федерација је главни заштитник наших виталних националних интереса – очувања Косова и Метохије унутар Србије и Републике Српске у оквирима Дејтонског споразума. Све су то разлози због који Србија мора да се одужи пријатељској Русији и да узврати помоћ када је њој најпотребније. Један од начина је додељивање дипломатског статуса припадницима Српско-руског хуманитарног центра у Нишу и супростављање политици Европске уније о увођењу санкција Русији. С обзиром да се „на окупираном подручју Републике Србије“ већ, силом, стационирала једна војна НАТО база, ради очувања војне неутралности, односно војног баланса, неопходно је обезбедити да Руско-хуманитарни центар у Нишу добије дипломатски статус.

Ни под којим условима Србија не сме постати чланица НАТО-а. Евентуални улазак у НАТО, без изјашњавања грађана Србије на референдуму, био би својеврсни државни удар. НАТО је током бомбардовања Србије 1999. године починио геноцид над здрављем грађана и једини начин да се санкционише тај злочин била би тужба коју би Србија покренула против свих чамица НАТО-а коју су учествовале у бомбардовању наше земље.

ЗДРАВА СРБИЈА се залаже за слободно тржиште, у коме ће држава да регулише само оквире у којима ће се пословати, а сваки привредни субјект самостално настојати да оствари што је већу корист за себе. Економска политика биће усмерена ка развоју тржишне и друштвено одговорне економије чије ће тежиште бити на подстицању развоја малих и средњих предузећа и предузетништва. Функционисање привредних субјеката
у тржишној економији засновано је на односу понуде и тражње. Међутим, с обзиром на низак степен развоја наше економије, неопходно је омогућити и елементе државног интевенционизма ради заштите положаја привреде Србије на неравноправном међународном тржишту. Држава би морала да, истовремено, регулише и своју социјалну улогу, у расподели капитала и профита, којом би се заштитили сви грађани, а посебно најугроженије категорије становништа. Код власника капитала треба да се развија свест о неопходности улагања једног дела средстава у културни напредак. Власницима малих и средњих предузећа који део профита улажу у хуманитарне активности и развој културе, то мора да се урачуна као неопорезиви део профита.

Предузетници су носиоци привредног развоја и гарант економске и сваке друге стабилности једног друштва и државе. Борићемо се за такав порески систем и такав пословни амбијент у држави у коме ће сваки појединац бити у прилици да од своје уштеђевине покрене породични бизнис или отвори занатску радњу. Такође, покренућемо иницијативу да се предузетницима који први пут оснивају фирме омогући грејс-период од, на пример, две године ослобаћања обавезе плаћања одређених врста пореза и/или доприноса, уз строгу контролу како се користи евентуалан профит тј. да ли се та средства улажу у инвестиције или у потрошњу. Посебно ћемо подстицати улагања у обртни капитал и отварање малих породичних фирми (нпр, мини млекара, пекара, погона за преради воћа и поврћа, производњу зелене енергије…). Залагаћемо се да држава донесе прописе о значајним подстицајним средствима за све оне који желе да започну посао у области пољопривреде и туризма, као две привредне гране које су, по свим параметрима, наше две најзначајније извозно оријентисане гране привреде.

Пољопривредни производи из Србије могу да се пласирају на више страних тржишта, посебно на тржишту Русије, али да би се обим производње повећао држава треба да обезбеди повољне услове за обнову пољопривредне механизације, гарантовани откуп пољопривредних производа, примену најавременијих агротехничких мера, наводњавање и прераду пољопривредних производа. Од пресудног значаја је задржавање младих на селу а пољопривредна производња мора да се заснива на развијању производа са препознатљивим географским пореклом.
Две су битне ствари на којима је потребно инсистирати када је у питању пољопривреда: млади би радо остајали на селу (чак би се за то одлучивали и они из града) када би им се понудили бољи услови за улагање у пољопривреду, додатне субвенције. Такође, мора се покренути пројекат наводњавања комплетне Војводине (по узору на Израел). Дакле, неопходно је да се, са екстензивне, пређе на интензивну производњу, тј. да стратегија развоја буде подстицање што вишег степен производа, а не да, као до сада, претежно будемо извозник сировина.

Економској, политичкој и друштвеној стабилности Србије највише може да допринесе отварање нових радних места и раст привредне активности. Како би то постигла, држава мора да повећа улагања у три кључне привредне гране: пољопривреду, инфраструктуру и енергетику. Подстицајним мерама држава треба да омогући прилив нових инвестиција, али кроз решења која неће значити дискриминацију и елиминисање домаћих инвеститора на рачун страних. Технолошки и индустријски развој зависиће и од оживљавања великих привредних субјеката у приватном и јавном сектору. Иако се развој Србије заснива на развоју малих и средњих предузећа, потребно је оживети и велике привредне субјекте за које ће радити ови мањи. С обзиром да је једна од конкурентских предности Србије и здрава храна, предложити ревитализацију и модернизацију великих привредних субјеката који се баве прерадом воћа и поврћа (прехрамбена индустрија), и њиховим претварањем у финални производ.

Кроз пореске олакшице држава треба да растерети пословање приватног сектора, чиме ће се отворити могућности за запошљавање нових радника и повећање плата већ запослених у тој области. За већи број реалних радних места неопходно је поправљање постојеће пословне климе: смањење превелике јавне потрошње која врши притисак на предузетнике, као и сузбијање нелојалне конкуренције и сиве економије. Сигурност и положај запослених у приватном сектору не сме да се разликује од положаја радника у јавном сектору јер само тако може доћи до преливања вишка запослених из јавног у приватни сектор.

Покренути иницијативу да се са становишта положаја и сигурности запослених у приватном сектору они изједначе са yапосленима у јавном сектору. Навођењем да је Србија изабрала пут тржишне економије и да се залаже за јавно-приватно партнерство, било би потребно изједначити права радника у јавном и приватном сектору.

Стратешки смо опредељени да у области енергетике сарађујемо са оним земљама које поседују навеће енергетске резерве. Србија треба да се окрене како изградњи нових енергетских капацитета, тако и обнови већ постојећих постројења. Наша земља располаже великим потенцијалом за развој алтернативних видова енергије у које је неопходно инвестирати с обзиром да се у тој области налази могућност за отварање нових радних места.

Покренути иницијативу да се дају субвенције за коришћење термалних вода у региону Мачве, енергије ветра у Банату и источној Србији, енергије ветра и хидропотенцијала.

Покренути иницијативу пред одговарајућим институцијама ЕУ да се заштити имовина привредних субјеката на Косову и Метохији, који су формално у власништву Републике Србије, Српске православне цркве, привредних субјеката и свих грађана Републике Србије. Држава мора да настави инвестирање у српске средине на Косову и Метохији, јер ће у новим или ревитализованим предузећима српско становништво имати могућност да опстане и на бази реалних прихода задовољи своје животне потребе. Србија мора да инсистира на потврђивању њеног права на располагање имовином на Косову и Метохији, заустављању незаконитог приватизовања наших јавних предузећа као и бесправног коришћења рудног и осталог природног богатства на територији КиМ.

Подстицање равномерног регионалног развоја је мера која ће позитивно утицати на положај недовољно развијених подручја и останак становништва у њима. Задржавање становништва на селу један је од најважнијих задатака и због тога привлачење инвестиција у неразвијене регионе и рурална подручја мора бити стратешки интерес државе. С обзиром на то да се половина националног богатства слива у само два центра (Београд и Нови Сад), покренути иницијативу да се подстицајним средствима мотивишу улагачи за инвестиције у недовољно развијеним срединама (кроз пореску политику, обезбеђену инфраструктуру и др.).

Развој туризма захтева стварање боље инфраструктуре, образовано особље, квалитетну понуду и одговарајућу промоцију. Србија има велике могућности за развој здравственог и бањског туризма а све више туриста користи могућности које им се пружају у планинском и сеоском туризму. После више година Србија се враћа на туристичку мапу Европе захваљујући градском туризму. Покренути иницијативу да с еиз буџетских средстава одвоји већи проценат за развој туризма, с обзиром да је то годинама уназад наша приоритетна привредна грана.

Руска Федерација је увек помагала Србији, дајући јој, кад год је то било могуће, посебан економски статус и знатне олакшице. Србија треба да тежи продубљивању билатералних односа са Русијом, стимулишући своје привреднике да извозе што више производа на руско тржиште.

Неопходно је формирање канцеларија за сарадњу са Русијом широм Србије, а онда и једне канцеларије на нивоу целе државе. Њихов делокруг рада би био првенствено економског карактера, али би били подржавани и пројекти из других области.

Са становишта положаја и сигурности радника запослених у приватном сектору, њихова права се морају изједначити са правима запослених у јавном сектору. Србија мора да изабере пут тржишне економије и да се залаже за јавно-приватно партнерство, као и за изједначавање права радника у јавном и приватном сектору.

Од пресудног значаја за целу државу је да задржи младе на селу и да им омогући да живе од властитог рада. Млади би радо остајали на селу (чак би се за то одлучивали и они из града) када би им се понудили бољи услови за улагање у пољопривреду и додатне субвенције. Потребно је популарисати идеју да останак на селу може да донесе само позитивне ефекте не само за појединца и породицу, већ и за комплетно наше друштво.

Производи из Србије, попут прерађевина од меса и млека, воћа и поврћа, укључујујући алкохолно и безалкохолно пиће, морају да имају препознатљив жиг и географско порекло, јер ће се тако, као посебно заштићени производи
из појединих делова Србије, представљати и пласирати на домаћем и страном тржишту. Са таквим производима наши произвођачи могу очекивати и веће приходе. Тако се морају брендовати сви аутохтони производи из Србије.

Да би се још више унапредила заштита животне средине, неопходно је изградити и побољшати системе за снабдевање водом, одвођење отпадних вода, смећа и индустријског отпада, али и подстаћи већу употребу обновљивих извора енергије као што је соларна енергија и изградња мини хидроцентрала. Мора се јасно поставити план који ће максимално ограничити прекомерну употребу природних ресурса (шуме, воде, земља) јер је за њихово обнављање потребан прилично дугачак временски период. Осим едукације о значају заштите животне средине, потребно је пооштрити и законску регулативу за све оне починиоце тешких кривичних дела којима се уништава природна средина. ти мерама заштите штитимо и садашњу али и све будуће генерације становништва наше регије. Покренућемо израду регионалних „зелених планова Србије“ (потом, и дру-
гих регија) који ће обухватати бригу и законодавство у вези са храном, водом, енергијом, архитектуром, просторним планирањем, туризмом, управљањем отпадом, управљањем заштићеним областима.У циљу еколошке одрживости наставићемо са реализацијом програма развоја еко-пољопривреде, еко-агроту-
ризма и еко-туризма. Увешћемо Фонд обештећења за смањење површина шума и шумског земљишта, те погоршање макро- и микроклиматских услова за коридоре и посебна подручја у осетљивим регијама Србије (аутопут, железница, вештачка језера, далеководи, гасоводи, нафтоводи, војни објекти…) и другим регионима Србије, из кога ће се финансирати развојни програми и мере.

Брига о здрављу подразумева унапређење јавно-здравствених програма и улагање у здравствену инфраструктуру, уз изградњу нових здравствених центара. значајан пројекат у области здравља било би покретање програма „Медицинско село“ у свим општинама Западне Србије, али и осталим окрузима Србије, како би се обезбедила здравствена заштита становника који живе у удаљеним селима. не смемо заборавити ни рад на превенцији различитих зависности, програме превенције и спречавања насиља. Како је већ одавно
наступило доба информатичке револуције, неопходно је и покретање програма едукације о новим медијима, кроз које би се ученици упознавали са опасностима и ризицима неодговорног понашања путем онлајн медија. Залагаћемо се за већи број локалних центара за помоћ слепим и слабовидим особама, као и геронтолошких центара, дневних центара за рехабилитацију деце са тешкоћама у развоју. Пратећи најновије технике и технологије пружања здравствених услуга подстаћићемо увођење могућности видео-сарадње и телемедицине у области здравства.

Регионални идентитет сваког дела Србије, требало би да спаја и помирује традицију и савременост. Један од битних елемената програма очувања наше традиције било би увођење завичајне наставе у основним и средњим школама, чиме бисмо спојили прошлост, садашњост и будућност. Своју специфичност бисмо могли да негујемо и кроз програм увођења аутохтоне здраве хране у локалне вртиће и школе. Не сме се занемарити ни област културе која вишеструко подржава значај регионалног идентитета. Увођењем нових манифестација културе, посебно ван главне туристичке сезоне, подстакао би се и елемент осећаја припадности заједничкој култури али би се тиме и подстакао развој туризма и пољопривредне производње. Како би се допрло до сваког становни-
ка сваке регије Србије, планирамо различите подстицаје у циљу јачања рада културно-уметничких друштава локалних средина.

Улагаћемо у мрежу основних и средњих школа и изградњу спортских дворана, али и отварање предшколских установа, не само у већим местима, већ и у селима, како би свако село, наставило да живи и развија се.
Кроз подстицање увођења образовних профила који су најпотребнији у областима у којима је ангажован највећи број становништва ове регије (пољопривреда и туризам) показујемо да имамо дугорочну и одрживу визију развоја целе Србије. Желимо да се знатно више средстава издваја за програме учења и знања. Само образована регија је јака регија.