Востани Константине

Kад је лоше, дај Нишу. Кад је добро, узми од Ниша. Тако је Ниш, увек „она страна“. Како Ниш, тако и читав „локал“. На врху листе „оне стране“ су неусаглашени са „вертикалом“. Са две фракције. Једна су „непослушни“, или како рече ових дана екс министар – „к..чевити“, на челу са Миланом (Чајетина) и Небојшом (Шабац). Другу фракцију чине они који су „различити“, али ћуте. Држава, која се самопрогласила безгрешном и недодирљивом, према првој фракцији је неумољива, а према другој толерантна „маћеха“. Осталима, усаглашеној и послушној деци, је „добра мајка“. Док слушају, и раде шта и како им се каже. Међутим, ако „деца“ згреше (међусобно се посвађају и закрве, или постану Тончев, па критикују „своје“), стиже казна. Узму им „Константина“ (аеродром у Нишу). Тражимо разуман одговор на питање: шта ће Влади Србије „Константин велики“? Ако држави требају авиони и аеродром, зашто су онда ЈАТ продали трајно, а београдски аеродром „Никола Тесла“ на 25 година. Нема логике да отуђују веће, а преузимају мање. Утолико пре што је познато да држава, по природи ствари, није добар предузетник. И да пре или касније, следи неки облик продаје, или јавно-приватног партнерства. Дакле, одговор на прво питање је јасно. Држави не треба Константин. Можда им треба због буџета и пара (већ је достигао 350.000 путника, а председник се пре неки дан изрече, да ће 2017. аеродром у Нишу „укњижити“ 724.068 путника). Овакве прогнозе су велика „компаративна предност“ Србије! Није ни то. Јер ако прави профит, зашто онда министарка прича о неким „субвенцијама и донацијама“, као да је реч о Етихаду. Чак и да је неопходан новац како би „Константин“ издржао конкуренцију у будућим временима, какве везе има ко ће бити формални инвеститор.

Шта је то уопште (наша) држава. Немањина 11, или Ниш, Сурдулица, Нови Пазар и остали. Ако пара има, онда их има и Ниш и Србија. Србија једноставно „пребаци“ Нишу. Ако пара нема, онда се бизнис продаје, или даје концесија. Нека да паре неко ко има више. Сасвим је свеједно, ко ће бити продавац – држава, или град Ниш. Постоје закони и процедуре (осим ако опет не треба неки лекс специјалис). Последњи аргумент намераване „државне национализације“ је – памет. Нису у Нишу толико паметни, као у Београду. Па, не би сви ишли ка престоници, да јесу. Што је још један аргумент из арсенала „обрнуте економије“. Ако има Београд, има и Ниш. Неће се „Константин“ селити из Ниша, па да се уштеди на трошковима превоза и одвојеног живота за менаџмент и инжењере. За добре плате и стандард, ништа није далеко. Зар чињеница да више хиљада грађана сваке године одлазе „трбухом за крухом“, све не говори.

Тако смо, методом елиминације и „обрнуте економије“, дошли до два, једино могућа, одговора. Узимају „Константина“ јер су им се локални напредњаци нешто замерили. Да им држава покаже како пролазе „непослушни“. Баш као што су Златибор прогласили националним парком. Наравно, никако због Милана (Стаматовића). Министарка за путеве, пруге и аеродроме је увек ту, да стално понавља, нама „малим Перицама“. Нема политике, све је због грађана Србије. Што су до сада чекали, и што баш Златибор, нико не рече. Нема сумње да ће и најдужа гондола на свету, постати државна. Чим је општина Чајетина направи. Прво нису дали да се ради. Чим су на крају „попустили“ и допустили градњу, сигурно планирају да је узму. Осим ако Чајетинци, не престану да буду толико тврдоглави, па приђу „вертикали“, или се са престоницом „сложе и умноже“. Све као у оном чувеном вестерну Серђа Леонеа „Добар, рђав, зао“. Добрима награде и паре из „резерви“, овим другим послати ДРИ (Државну еевизорску институцију) и узети „константине и гондоле“. Тако да и овај могући узрок, ипак, није могућ. Престоница у „вертикалном локалу“ све може. Свако чудо (свађе, расколи и Тончеви) до три дана. На крају је остао још један, вероватно прави разлог. Негде тако обећано. У оним уговорима што су државна тајна и које држава крије као змија ноге од својих грађана, „потписника“ тих истих уговора. Изгледа да нису знали шта су „потписивали“. Па би сад да све виде и читају. Нису велики пројекти за мале (народне) уши и очи. Очито је тамо нешто „записано“ и у вези са „Константином“. Па то што је обећано Арапима и(ли) Франзузима, мора да се уради. Боље и лакше ће држава, него „локал“. У Влади нема опозиције као у градским и општинским парламентима. Може и телефонски. Зато Влада „завршава“ најважније ствари и уговоре. Оно друго иде на ноге Бошку, Балши и Живковићу.

П. С. Следи (привремени) обрт. Скупштина на којој су нишки одбоници требали да „поклоне“ Аеродром, заказана за 10. април, одложена је до даљњег. Нису одбодници „прогледали“, пред очигледим парадоксом. Зашто поклањати оно што прави профит. И оно што се може добро продати. Него је тако „наређено“. Почели протести. А са масом се никад не зна. Било је разних примера. Сачекати боље време. Само да се „неко“ не наљути. Или не истекну рокови.